Put razvoja laboratorije - Gustav Bačlia, osnivač "G-dent"-a

Inspirišu me životne priče ljudi. Da budem tačnija – ljudi iz moje Subotice. Imam sreću što mogu raditi i razgovarati sa njima. Mnogo naučim  o posvećenosti i istrajnosti. Svi su oni postigli zapažene rezultate u svojoj branši. 

 

Jedna od takvih priča je vezana za mog dragog klijenat Gustava Bačlije, osnivača „G-dent“ - zubotehničke laboratorije u Subotici.

 

Verujem, da se naše želje iz detinjstva ostvaruju na najbolji način, koje nam je život predodredio. I njegova životna priča isto to dokazuje.

Ponekad nam se može učiniti, da se krećemo u sasvim suprotnom smeru u odnosu na ono što smo želeli.  Možda ni sami ne razumemo zbog čega se sve to dešava. A ako se ne opiremo i budemo kao potok koji teče u svom koritu,  mogu nam se desiti neverovatne stvari. Od potoka se možemo pretvoriti u reku, dajući svoj doprinos društvu.

 

Kada sam pitala Gustava, zašto je izabrao da bude zubni tehničar, iznenadio me odgovor.

 

G.B: Želeo sam da upišem „Zagrebačku školu crtanih filmova“.  Pripremao sam se za tu srednju školu. Moj otac je saznao od jednog našeg rođaka, da je zubna tehnika profesija budućnosti, koja mnogo obećava. On je odlučio umesto mene. Pošto je bio veoma strog,  ponudio mi je dve moguće opcije, između kojih sam se trebao odlučiti: ili ću nastaviti njegovim putem i postaću alatničar ili ću upisati srednju školu za zubne tehničare u Novom Sadu. Priznajem, pomalo iz revolta - izabrao sam drugu opciju. Ništa nisam znao o suštini ove profesije.

 

J.G: Razumem situaciju, i kao da vidim i sebe u prošlosti u vezi izbora zanimanja. Jedno želimo, ali nam je drugo predodređeno. No, vezano za želju iz detinjstva,  kreativnost i mašta su itekako potrebne i u  zubnoj tehnici. Ako dobro vidim situaciju, sada ne kreiraš crtane likove, već stvaraš osmehe smiley.

 

G.B: Zadovoljni osmeh pacijenta me motiviše da radim. Svakim danom sam svedok promena. Kada se pacijent odluči na prvi korak ka intervenciji, tada ispratim ceo proces od početka do kraja – i vidim promene koje se dešavaju u tom periodu. Pacijentu je tada važno da ima podršku, a to smo mi u laboratoriji sa njegovim izabranim lekarom.

 

Nisam bio svestan na početku moje karijere, koliki broj faza je važno proći  dok se ne dođe do finalnog rezultata. Prvo sam izrađivao samo mostove i krunice. Brzo sam shvatio da je kreativnost  važna vrlina.   Bile su određene situacije, u kojima se nisam mogao služiti naučenim šablonom. Prilagođavao sam se pacijentu, da bi rezultat bio zadovoljavajući. Zahvaljujući mojoj posvećenosti i preciznosti u radu, malo vremena je bilo potrebno da počnem raditi sa najpriznatijim zubarima. To je izazvalo ljubomoru u mom poslovnom okruženju. Vrlo često su me odbijali da mi pomognu. U tom periodu je bio pojam izrada porculanskog zuba. Tu tehniku i obradu porculana nismo učili u školi. Izuzetno mali broj stručnjaka je radio sa tim materijalom. A ja sam imao želju da to naučim, i tražio sam mogućnosti da se usavršim. U tadašnjoj Jugoslaviji  nisam uspeo da nađem rešenje. Oni, koji su poznavali tehniku rada sa porculanom, ljubomorno su je čuvali za sebe. I u jednom neočekivanom momentu mi se pružila šansa da odem u Nemačku na 4 meseca rada. I okolnosti su se tako namestile, kao da su poznavale moju želju. Prihvatio sam ponudu i  4 meseca sam boravio u Nemačkoj. Tamo sam naučio da radim sa porculanom. Zahvaljujući tom prvom iskustvu, i nadalje sam se usavršavao, a činim to do današnjeg dan. Izrada porculanskih zubi je postala moja specijalnost u zubnoj tehnici.

 

J.G. Najbolji kreator crtanih filmova Walt Disney je rekao: „Svi naši snovi se mogu ostvariti –ukoliko budemo imali hrabrosti da ih sledimo“. Kada nešto stvarno želiš, uložiš napor i daješ sve od sebe,  kao da se i nebo otvara da ti pomogne u ostvarenju tvojih snova.

 

G.B: Da, to je došlo u pravom momentu. Nakon toga sam se vratio u Jugoslaviju i nastavio sa radom na Poliklinici u Subotici. Paralelno sam radio i privatno za zubare u Bosni. Za taj period se vezuje jedan događaj, kada sam prvi put samostalno izradio porculanske zube za jednu gospođu iz Prijedora. U Nemačkoj su mi pokazali kako treba da mešam zelenu i žutu boju. Ja sam predvideo mere i nesmotreno sam koristio količinu boja u toj masi. Kada sam završio protezu, video sam da ona ima jednu manu: porculanski zubi su imali zelenu nijansu. Šta sam mogao, posalo sam takav rad zubaru. Pacijentkinja je bila iz krajeva bivše Jugoslavije, gde su živeli zajedno više nacionalnosti. Kada je zubar dobio paket, pozvao me telefonom i pitao, da li znam šta sam poslao. Priznao sam grešku i rekao da ću ispraviti rad. Međutim, na moje veliko iznenađenje je lekar odgovorio, da se gospođa oduševila, jer joj je zelena boja bila omiljena. Želela je da zadrži te zube. Ne znam kako je izgledala sa takvim zubima, ali mi nije dala da joj uradim druge.

 

J.G: Mislim da svako od nas ima poneku anegdotu sa početka njegove karijere. Gledajući sebe iz ove perpektive, te greške sada deluju smešene. Verujem, da su takve situacije služile za to, da naučimo svoj posao. To me podseća na jednu izreku koja kaže, da onaj koji ne greši u stvari ni ne radi. Svako iskustvo nas čini boljim od samih sebe i vodi nas jedan korak napred na putu razvoja.  Kako je dalje tekla tvoja karijera?

 

G.B: Nakon ovog događaja sam i dalje izrađivao porculanske zube. Stekao sam rutinu i rejting među zubarima. Počeo sam da radim sa porculanom i na Poliklinici u Subotici. Međutim, 90-te godine su učinile svoje. Ja sam napustio zemlju i otišao u Mađarsku. Tamo sam radio u jednoj laboratoriji. Radio sam na sebi i razvijao veštine. U tom periodu se duplirao broj zubara, koji su bili vezani za rad te laboratorije. Bilo je više nego očigledno da je to rezultat pretežno mog rada. Zubari su me cenili. Tražili su moje usluge zbog preciznosti i funkcionalnih rešenja. U isto vreme su me kolege sputavali u radu, jer sam im na sporedni način oduzimao posao. Stekao sam zavidnike. Tada sam odlučio da osnujem firmu u Segedinu. Tamo sam se zadržao jedno vreme. 1997. godine smo započeli sa mojim bratom da gradimo ovu laboratoriju, u kojoj i trenutno radim. U oktobru 2002.godine sam zvanično otvorio firmu u Srbiji. U početku sam radio sa njih 5. Imali smo više nego dovoljno posla. Malo po malo se povećavao i broj zaposlenih, a u jednom momentu nas je bilo čak 16.  U tom periodu su počeli dolaziti i norvežani, tada je osnovan i Nordent u Subotici. Ja sam bio kum, dao sam ime ordinaciji, koji i dan danas nosi isti naziv.

 

J.G: Tehnologija se na svakom polju razvija svetlosnom brzinom, pa pretpostavljam da ni u tvojoj branši nije drugačije. Kako uspevaš da održiš tempo sa tim razvojem i sa još savršenijim materijalima? Kako dolaziš do novih informacija?

 

 

 

G.B: Slobodno mogu reći da „G-dent“ vodi u inovativnosti u Srbiji. U toku svih ovih godina smo izgradili brend pouzdanosti. Ponosan sam na to. O tome govori i broj zubara sa kojima sarađujemo. Trenutno radimo sa 70 zubara. Radimo sa punim kapacitetom u izradi zuboprotetičkih proizvoda. Iz naše laboratorije izlazi isključivo kvalitetan proizvod. Naši pacijenti imaju visoke zahteve o kojima brinemo. U tom cilju neprestalno istražujemo nove metodologije rada na inostranim tržištima.  Na naše tržište uvozimo novu tehnologiju, i zato je važan aspekt ulaganje u edukaciju naših zubara-saradnika. Dugi niz godina sam sarađivao sa jednom japanskom firmom. Bio sam njihov predstavnik za Srbiju. Nakon toga sam predstavljao Švajcarce. Tokom 10 godina sam držao razne workshop-ve širom Srbije i predavanja u raznim gradovima Mađarske. Motivisala me predaja znanja, a to su znali i saradnici. Često su me zvali za konsulacije, a ja sam se setio mojih mladih dana i nisam bio škrt na predaji znanja. Tim, koji je tada radio na organizovanju takvih susreta, razvio je zavidni nivo edukacija. U tim workshop-ma smo svi dobili: i učesnici i predavači. Istinsko i funkcionalno stručno znanje kao i iskustvo je neprocenjivo, a mi smo svi bili usmereni ka negovanju ovih vrednosti.

 

J.G. Leonado da Vinci kaže da malo znanja ljude čini dobrima, a mnogo skromnima. Profesionalno iskustvo i stručno znanje koje imaš, i koji se neguje u “G-dent”-u  svakako pripada tebi i celom tvom timu, koji već ima svoju istroriju. 13 godina je prošlo od zvaničnog datuma osnivanja, a koje su te buduće aktivnosti o kojima se već može javno govoriti, a vezano je za rad laboratorije? Od  “G-dent”-a se svakako očekuje nešto inovativnije i drugačije u odnosu na druge u branši?

 

 

 

 

 

G.B: U 2016.godinu ulazimo sa novinama, od kojih će prva biti uskoro završena naša oficijalna web stranica. Ona će biti edukativnog karaktera za naše saradnike, i informativna za širu javnost. U njoj biti i posebno mesto za pacijente. Toliko za sada o njoj, više kada bude završena. Kao što sam već rekao, radimo sa punim kapacitetom, a to iziskuje dobru organizaciju. Sledeći zadatak je  organizacija još efiksanije  saradnje između naših saradnika zubara i  naše laboratorije. Cilj je svakako da naši krajni korisnici budu zadovoljni, a i oduševljeni. Njihov osmeh će biti potvrda da radimo na dobar način. Kada je reč o kvalitetu, on se kod nas podrazumeva.

 

J.G. Da završimo ovaj intervju sa dobrim željama. Neka  2016.godina bude uspešan početak novog perioda za laboratoriju “G-dent”. A nama (budućim) pacijentima želim što lepše i zadovoljnije osmehe.

Mišljenje polaznika

VG klub - saznajete drugačiji ugao posmatranja

Šta znači prisustvovati VG treningu? To znači: slušati, čuti nove stvari, ponoviti one koje znamo, saznati za drugačiji ugao posmatranja, izneti svoja iskustva i mišljenje, čuti druga iskustva, razmisliti, unaprediti sebe... Sve to mi je veoma važno, cenim ovu priliku i istovremeno , zahvaljujem na istoj.

 

Vesna Nikolovski, član VG Kluba

.
Teme koje se bave savremenim pitanjima

 

Teme VG Kluba su interesantne i bave se savremenim pitanjima. Meni se otvorio jedan drugi svet u oblasti komunikacije. Preporučujem! Dođite na jedan susret i vratićete se po još infomacija.

 

Melinda Mališić, član VG Kluba 

.