Kurdski pastir koji je postao milioner - Hamdi Ulukaya

Hamdi Ulukaya je otišao u Ameriku i pokrenuo je proizvodnju sira i jogurta bez ijednog dolara. Vlasnika brenda Chobani nazivaju još i kraljem jogurta, a njegov biznis je vredan više milijardi dolara. Nedavno je počeo da promoviše svoju novu paradigmu, koja kaže da ciljevi vlasnika preduzeća ne treba da budu ostvarenje profita i povećanje vrednosti akcija, jer su oni samo sredstvo za srećno društvo. Ovo nije prazna priča, jer svaka njegova akcija podržava njegove izjave.

 

U svom Priručniku za antivlasnike piše: „Nemoj raditi na povećanju profita i na vrednosti akcija, ovo su gluposti. Radi na blagostanju zaposlenih u širem smislu.“

 

Kada jedan milijarder daje slične izjave, lako možemo posmisliti da je ovo neka prevara koju osoba izgovara radi promocije, dobrog marketinga i u cilju širenju brenda. Možda jeste, ali život Hamdi Ulukaye svedoči sasvim drugo. Dugogodišnje filantropske aktivnosti ovog čoveka govori da kralj jogurta ozbiljno misli to što govori.

 

Malo je takvih američkih milijardera koji ne znaju gde i kada su se rodili. Hamdi Ulukaya je takav čovek. Rođen je 1972.godine i on slavi svoj rođendan negde u oktobru mesecu, jer porodica 48. godišnjeg milijardera stvarno nije zabeležila datum njegovog rođenja.

 

Njegovi roditelji su živeli polunomadski život, uzgajali su životinje i pravili su sir i jogurt. Kada se Hamdi rodio, roditelji su se nalazili negde na istoku Turske, blizu hidroelektrane na Eufratu, gde su odveli stoku. Biznismen se ovako priseća detinjstva: „Nismo imali mnogo stvari, ali smo imali Mesec i zvezde, bili smo zajedno kao porodica.”

 

Hamdi ni kasnije nije zaboravio mirise planina, uzgoj stoke i preradu mleka, iako ga je život odvojio od ovih uspomena na jedno vreme. S obzirom da je bio dobar učenik, uspeo je da se upiše na univerzitet u Ankari. Učio je politologiju, a kasnije na osnovu razmene studenata stigao je i u SAD da bi usavršio engleski jezik.

 

Imao je mnogo primedbi u vezi situacije kurda u Turskoj, pa je iz statusa studenta u Americi prešao u status emigranta. Hamdi Ulukaya je na kraju ostao u New Yorku. Brzo je započeo svoj biznis, pokušao je da importuje iz svoje domovine sir pod nazivom Eufrat, koji je sličan feta siru. Njegov preduzetnički poduhvat nije bio uspešan.

 

 

Preduzeće koji je umirao

 

Tih dana je pročitao jedan oglas koji se odnosio na prodaju malog preduzeća sa tradicijom dugom 85 godina, a koji je pripadao koncernu za proizvodnju hrane „Kraft Food“. Mala proizvodnja jogurta je bila pred zatvaranjem.

 

Ulukaya se priseća kako je oglas najpre bacio u kantu za smeće, a zatim je potražio zgužvani papir i nazvao broj. Nakon toga je posetio preduzeće. Ušao je u proizvodni pogon i video je treću generaciju radnika ove fabrike, 55 zaposlenih kako su pognute glave započeli razmontiranje opreme. Bilo ih je sramota da je fabrika otišla pod stečaj u kojoj su radili i njihovi dedovi.

 

Imao sam osećaj da ovo preduzeće se nije odrekao samo proizvodnje jogurta, nego se odrekao i ljudi. Bila je srceparajuća slika – priseća se Ulukaya. Bio je ljut što je direktor ove fabrike doneo odluku daleko u jednom gradu, listajući svoju svesku na kocke, a da nije došao lično primiti potencijalne kupace. Nazvao je svog advokata Marija i rekao mu je da bi on voleo da kupi ovu fabriku.

 

Advokat je video samo 3 „sitne” prepreke i rekao mu je:

  • ne razumeš se u proizvodnju jogurta,
  • ako nije uspelo najefikasnijem preduzeću na svetu, ko si ti da bi u tome uspeo,
  • nemaš nijedan dolar, na primer i meni duguješ 6 mesečnih rata za moje usluge.

 

 

Mladi preduzetnik zaista nije imao mnogo novca, niti zavšenu školu iz preduzetništva, nikada nije bio zaposlen u nekom preduzeću, nije vodio nijedno odeljenje, a kamoli preduzeće srednje veličine. Nije se predao, brzo je nazvao jednu instituciju koja se bavila mogućnostima finansiranja razvoja malih preduzeća, i bez ičije pomoći je započeo svoj biznis.

 

Više puta je ispričao kako je zadržao stare radnike, a kasnije je pozvao i one koji su bili skoro otpušteni. Svi su se radovali novim mogućnostima, ali su odmah pitali: „U redu je što se preduzeće neće zatvoriti, ali šta treba da radimo da budemo uspešni?“

 

„Sada ćemo otići u farbaru, kupiti farbu i okrečićemo fasadu jer je mnogo dotrajala.”- rekao je preduzetnik.

U redu, ali se nadamo da od ovoga imaš i bolje ideje, od čega i kako ćemo pokrenuti biznis?” - uputili su mu sledeće pitanje.

„Imam hiljadu ideja, ali bih želeo sa vama zajedno da ih izradim” – odgovorio je Ulukaya, jer je ovo ipak bolje zvučalo nego da je rekao da nema pojma.

 

 

Nakon toga, zajedničko krečenje se pokazala kao sjajna ideja. Vlasnik se pridružio zaposlenima, upoznali su se i počeli su verovati jedni drugima.

 

 

 

 

Kralj Jogurta

 

Posle toga je vlasnik stvarno imao ideje, jer se preduzeće brzo razvijao. Ulukaya je odmah dao naziv preduzeću i proizvodima na osnovu uspomena iz detinjstva. Iz turske reči koja označava pastira nastao je naziv „Chobani“ koji je postao simbol zdravih,  prirodnih turskih i grčkih jogurta. Brzo su zauzeli poziciju na tržištu.

 

Nabavio je jedan veliki kamion i degustatori fabrike su išli od mesta do mesta, posećivali razne manifestacije i nudili ljudima da okuse jogurt besplatano.

 

Agresivna sales kampanja je bila uspešna, i od tog momenta je preduzeće svake godine udvostručilo svoje prihode. Kada su započeli proizvodnju, grčki jogurti su zauzimali 1% američkog tržišta. Danas se taj procenat povećao na 50%, a preduzeće Ulukaye učestvuje u najvećem procentu u toj prodaji.

 

Posle izvesnog vremena je "Chobani" počeo da se širi i globalno. Pokrenuli su novi proizvodni pogon u Idahou. Ovaj region je bio toliko „depresivan”, da je otvaranje novog pogona smanjila nezaposlenost za 4%. Nakon toga su ušli na australijsko i na azijsko tržište, a vrednost preduzeća je porasla na višemiliona dolara.

 

Ovo bi se moglo nazvati jednostavnim poslovnim uspehom, ali ni u SAD-u ovo nije svakodnevna poslovna priča gde su mogućnosti neograničene. Nije često slučaj da neko poveća svoj kapital sa jednim jednostavnim proizvodom i to sa nule na 2 milijarde dolara. Međutim, priča Hamdi Ulukaye nije interesantna zbog ovog podatka.

 

 

 

 

ilantrop

 

Hamdijeve aktivnosti su interesantne zbog društveno odgovornih akcija:

  • Kao prvo, navikao je amerikance koji su poznati po nezdravoj ishrani pune veštačkih aroma i šećera, da konzumiraju prirodnu hranu mlečnih proizvoda.
  • Zatim, kada je preduzeće slavilo 10 jubilej svog poslovanja, pozvao je svakog amerikanca na jedan jogurt.
  • Podelio je svojim zaposlenima akcije preduzeća, tako da radnici ovog preduzeća postali su milijarderi koji su nekada radili fizičke poslove.
  • Osnovao je Fondaciju Šator (Tent Foundationt) koji je pomagao migrante. Ovoj fondaciji su se priključili i najveća američka preduzeća. Od tada ova fondacija pomaže migrante u 38 zemalja.
  • I sama fabrika Chobani zapošljava migrante koji su tek stigli u Ameriku. Vlasnik kaže da su njegovi zaposleni vrlo disciplinovani, možda ne pričaju engleski, ali je rekao da to nije problem, pošto ni on ne priča najbolje jezik.
  • I na kraju Ulukaya je prošle godine na TED-u promovisao antiCEO priručnik, u kojem je zauzeo stav, kako po njemu treba da izgleda dobar menadžer i kakav ne trebda da bude.

 

Ako pojedinačno posmatramo ove akcije mogli bismo reći da iza njih postoji jedan hladan poslovni proračun. Svaki američki građanin je trebao da se registruje da bi dobio jedan kupon jogurta ( koji je mogao da zameni u najbližoj prodavnici ili je mogao da zatraži besplatan proizvod kod sledeće narudžbe na Amazonu). On je na izuzetan način izgradio svoju bazu podataka i promovisao svoj proizvod u celoj zemlji.

 

Ulukaya vodi svoje preduzeće sa neverovatnim entuzijazmom. U Idahou plaća dvostruku platu od uobičajene svojim zaposlenima. Oni koji su osnovali porodicu dobijaju mnogo duži godišnji odmor, a ako čekaju podmladak, tada prisustvuju raznim edukacijama i uče engleski jezik.

 

„Kada sam podelio akcije preduzeća, nisam to uradio zato da bi imao dobar PR ili da dam samo poklon. Učinio sam to kao jedinu mogućnost, da im nešto vratim kada su već toliko puno i dobro radili u ovoj zajednici.”- rekao je vlasnik.

 

 

Biznis je dobro sredstvo

 

„Ja preferiram ljude u odnosu na profit, ali u isto vreme je poslovni uspeh najefikasnije sredstvo da promenimo svet. Ne treba da čekamo na Vladu, mi možemo najviše učiniti" – rekao je Ulukaya.

 

Međutim, njegova uspešna priča ima i slabih tačaka.

 

Napadali su ga na sudu vredno više miliona dolara, da su se ljudi razboleli zbog konzumiranja njegovog jogurta. Postavili su pitanje, da li uopšte može koristiti naziv grčkog jogurta. I zaista je bilo primera da su na nekim mestima počeli da koriste naziv „Greek-style”. Kada se razveo od svoje prve žene, ona je dobila na sudu značajan deo njegovog preduzeća.

 

Međutim lični bred ovog preduzetnika, bio je mnogo pozitiviniji od ovih negativnih momenata.

 

 

Fondacija Šator

 

Dobio je mnoštvo priznanja, bio je proglašen za predzetnika godine, jedan američki magazin ga je nazvao najuticajnijim preduzetnikom decenije. Najpoznatiji njegov poduhvat je svakako Fondacija Šator koji i dan danas vodi. Uključio je u rad ove Fondacije i kompanije kao što su Microsoft, IMB, Mastercard, Citi, Deloitte, Sap, Unilever i Ikea.

 

Nije zaboravio ni svoje korene u Turskoj. Prvo je pomagao samo sirijske migrante koji su došli u Tursku, ali je ovaj projekat postao toliko važan, da sada ih sprovodi u 38 zemalja.

 

AntiCEO smatra da su profit, berza i vrednosti akcija loši parametri poslovanja. Kako on kaže, potreban je novi priručnik.

 

„Kada su zaposleni ili lokalna zajednica zahvalni preduzeću, tada ćeš razumeti da je ovo sasvim drugo, nego kada se investicioni fond raduje jer je sa tobom ostvario profit. Razlikuju se akcionarska vrednost i prava vrednost“ -rekao je Ulukaya.

 

Utopistički, socijalistički ili irealno? Možda, ali je dobro da postoji i ovakav model i Ulukayu stvarno vredi poslušati. Ne verujemo da bi iko žalio tih 17 minuta da odsluša, koliko traje njegovo izlaganje na prošlogodišnjem TED-u u Vankuveru.

 

 

 

Prevedeno na osnovu originalnog teksta:

https://index.hu/gazdasag/2020/03/28/a_kurd_pasztorfiu_aki_dollarmilliardos_lett_es_most_ujrairta_hogy_miert_is_kellenek_cegek/?fbclid=IwAR0-wx2j6rXyAI4WIAqflyemNI97m2H3zpOKlsdMD1R0ThRw1yLH70xNEpg

Mišljenje polaznika

VG klub - saznajete drugačiji ugao posmatranja

Šta znači prisustvovati VG treningu? To znači: slušati, čuti nove stvari, ponoviti one koje znamo, saznati za drugačiji ugao posmatranja, izneti svoja iskustva i mišljenje, čuti druga iskustva, razmisliti, unaprediti sebe... Sve to mi je veoma važno, cenim ovu priliku i istovremeno , zahvaljujem na istoj.

 

Vesna Nikolovski, član VG Kluba

.
Teme koje se bave savremenim pitanjima

 

Teme VG Kluba su interesantne i bave se savremenim pitanjima. Meni se otvorio jedan drugi svet u oblasti komunikacije. Preporučujem! Dođite na jedan susret i vratićete se po još infomacija.

 

Melinda Mališić, član VG Kluba 

.